Nemanja iz Inđije izumitelj LEKA ZA RAK: Kada je čuo moju ideju Cukerberg je napisao ček na 100 miliona dolara

Metode iz programa “Trejser Iks”, koji vodim u američkom Broud institutu, partneru Univerziteta Harvard i Masačusetskog instituta za tehnologiju u Bostonu, patentirane su, i u maju će moja studija o pozicioniranju i razvoju malignih ćelija kod kancera pluća biti prvi put javno objavljena

Rak pluća kod čoveka je jedna od najsmrtonosnijih bolesti, a ćelije koje mutiraju su veoma heterogene. Cilj studije je da stavi novu “naučnu dioptriju” na način na koji dolazi do mutacije i na to kakvo je njihovo pozicionarinje na plućima obolelih. U kliničkom delu istraživanja bilo je uključeno 800 pacijenata.

Ovo otkriva mladi naučnik Nemanja Marjanović (29) iz Inđije jedini Srbin u najvećem i najskupljem projektu u istoriji medicine i biologije, koji je započet 2014. na univerzitetima Harvard i MIT.

– Pokušavamo da pronađemo i da razumemo šta je to od čega su tumori napravljeni – dodaje naš sagovornik. – Jedan od glavnih razloga zašto su tumori uspešni u svom rastu i otpornosti na terapije jeste to što su sastavljeni od različitih ćelija. Ovom metodom možemo da identifikujemo sve ćelije pojedinačno, a samim tim i da razumemo šta su te ćelije i kako ih je najbolje eliminisati. Nadam da ćemo u budućnosti imati terapiju na koju neće moći da se razvije rezistentnost, kao i bolju dijagnostiku, jer je rano otkrivanje ključno u borbi protiv raka.

Mladić iz Inđije je osnovne i master studije završio na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je učio molekularnu biologiju i eksperimentalnu biomedicinu. Ispite u Begradu spremao je iz knjiga američkog profesora Roberta Vajnberga (koji je otkrio gene koji prouzrokuju maligna oboljenja), da bi ga isti naučnik četiri godine kasnije pozvao na Masačusetski tehnološki institut u Bostonu da zajedno proučavaju uzroke metastaze kod kancera dojke. Od samog početka je u svetskom projektu stvaranja atlasa svih ćelija u ljudskom telu i zaslužan je za to što je iza celog posla stala najčuvenija IT kompanija “Gugl”.

Nemanja je doktorand u laboratoriji Aviv Regev, koja je šef projekta. Radi na nekoliko različitih aspekata, kao što su primena, razvijanje i adaptacija RNK sekvencioniranja na nivou pojedinačnih ćelija. Radi, takođe, na njihovoj primeni u malignim oboljenjima, kao i kod imunoterapija.

– Ima nas oko 300 naučnika iz celog sveta. Na atlasu ljudskih ćelija radimo svakog dana, prosečno 12 sati, i osnovni motiv je da čovečanstvu omogućimo nov kvalitet života i lečenja u budućnosti. Kada smo počinjali, smatralo se da ljudski organizam ima oko 300 tipova ćelija, da bi posle pet godina razumeli da ih je 17 puta više i da postoji na desetine hiljada stanja tih ćelija. Godine 2014. prvi put smo sekvencirali RNK u ćeliji i uradili smo sedam ćelija. Danas moj tim radi sekvenciranje miliona ćelija svakodnevno. Cilj je doći do milijarde, a onda, uz matematičke i statističke modele, doći do slike celog ljudskog organizama. Inače, broj ćelija u ljudskom telu iznosi nezamislivih dva puta deset miliona na deseti.

Naš sagovornik kaže da je nezahvalno govoriti o roku za završetak atlasa, jer je za to potrebno dosta serverskog memorijskog prostora, kao i armija informatičara i bioinformatičara da naprave programe. Ubeđen je da će za 10-15 godina, kada ovaj posao bude završen, biologija i medicina biti tranformisane kao otvorene nauke, da će se ljudskom telu pristupati i preko “Gugla”, a rak će se lečiti kao što se danas leče bakterijske infekcije.

Na izvoru znanja

– Srbija može mnogo da pomogne mladim naučnicima. Na Harvardu i MIT, na prestižnom polju biomedicine radi petnaestak naših mladih stručnjaka. Po broju stanovnika verovatno smo među zemljama u svetu koje imaju najviše stručnjaka u ovoj relativno novoj nauci. Ono što je loše jeste to da smo svi na Harvard i MIT došli sami, krčeći svoj put, niko nije “poslat” preko državne stipendije. Sa nama rade naučnici iz celog sveta čije su države platile da njihovo stručnjaci budu na izvoru nauke

Nema nauke bez novca

– Mora da se zna da najnaprednija nauka stanuje tamo gde ima novca. Moja laboratorija, na primer, na nedeljnom nivou troši dva i po miliona dolara, što je za Srbiju i mnoge druge zemlje nezamislivo. Broud institut je od bankara Stenlija Morgana nedavno dobio donaciju od 650 miliona dolara da odgonetne zašto dolazi do bipolarnog poremećaja kod čoveka. On ima sina koji je bipolaran i želi da nauka razume kako i zašto se to događa, kako bi se u budućnosti to predupredilo.

(Izvor: novosti.rs)

Komentari

komentara

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*