NAVALILI STE DA LETUJETE U ALBANIJI? Ovih 5 stvari morate znati, treća će vas zapanjiti! (FOTO)

Ovoga puta za vas izdvajamo pet neverovatnih stvari koje sigurno niste znali o ovoj zemlji, a na vama je da razmislite
Ma koliko mislili kako se Albanci mnogo razlikuju od nas, uveravamo vas da grešite…

Štaviše ovi Balkanci važe za podjednako gostoljubiv, ako ne i gostoljubiviji narod od Srba, a vodeći se dobrom starom da je njihova “kuća – kuća za Boga i prijatelja” iz godine u godinu privlače sve veći broj turista.

Ovoga puta za vas izdvajamo pet neverovatnih stvari koje sigurno niste znali o ovoj zemlji, a na vama je da razmislite…

Albanske plaže ne izgledaju onako kako mislite

Verovali ili ne, Albanija ima 450 kilometara morske obale koja ostavlja bez daha! Na nekim plažama bi moglo da vam se učini da ste umesto na Balkanu negde u Južnoj Americi. Među najčarobnijima su one u primorskom seocetu Ksamil smeštenom blizu grada Sarande, na nekih 900 kilometara od Beograda.

Pre bih išao u Albaniju da letujem nego da ratujem! Da li se slažete? (FOTO)

Bele peščane plaže, i čista ne previše hladna i duboka voda glavne su karakteristike ovog mesta. Interesantno je da je prostor tako iskorišćen da deluje kao da nikada nema gužve.

Ksamil plažu možete posetiti i ukoliko odsedate u obližnjem većem gradu Sarande gde se nalazi još jedna plaža koja ostavlja bez reči – Borš Sarande.

Zovu je i “biser južne Albanije”, a dužinom od više od pet kilometara sa ponosom nosi i titulu najduže plaže na Jonskom moru.

Plavo oko je najlepši izvor na svetu

“Plavo oko” (“Syri i Kalter”) – izvor čiste, plave vode sa dubinom većom od 45 metara koji, zbog površinskih mehurića podseća na ljudsko oko sa nešto tamnije plavom zenicom jedan je od najlepših na svetu.

Ovaj geološki fenomen tektonskog porekla sa 18 izvora koji izviru iz kraškog tla nalazi se 25 kilometara od Sarande, na putu prema Tepeleneu, u blizini impresivnog tradicionalnog sela Musine.

Selo je sazdano od kamenih kuća, a smešteno u bajkovitu sredinu – između šuma bora, jele, lešnika, oraha i voćnjaka trešnje, koja, kao i drugo voće, u ovom području Albanije dobro uspeva.

Interesantno je da su posete “Plavom oku” u komunističko vreme bile dozvoljene samo najvišim zvaničnicima.

Ovako dobijen alkohol stari tri godine u hrastovim buradima, odakle se i dobija jedinstvena aroma za ovaj izuzetan konjak.

Nekada su bili samo bunkeri, a danas…

Za bunkere ste čuli, ali da li ste znali šta su u međuvremenu postali… Pre četiri decenije Enver Hodža je naredio izgradnju više od 750.000 bunkera po celoj Albaniji u slučaju iznenadnog napada neprijatelja.

Interesantan je podatak da kada se broj stanovnika Albanije podeli sa brojem bunkera izlazi da je u svaki, u slučaju invazije, trebalo da se smesti po četvoro ljudi.

Nakon kolapsa komunističkog režima napušteni bunkeri na Jadranskoj obali “vratili su se u igru”, ali ovoga puta u sasvim drugoj funkciji.

Umesto da budu zabranjena zona za one koji dolaze “sa strane”, oni su postali prava turistička atrakcija.

Albanci imaju najlepše pravoslavne crkve na svetu

U post-socijalističkoj eri, Albanska pravoslavna crkva baš kao i njene “sestre-crkve” u Istočnoj, Centralnoj i Južnoj Evropi, borila se svim silama da obnovi ruševine iz doba ateizma.

A, za tako nešto trebalo je i snage i hrabrosti, naročito ako se uzme u obzir da su za vreme vladavine Envera Hodže skoro sve bogomolje bile sravnjene sa zemljom.

Uništeno je više od 1.600 manastira i crkava, a od 440 sveštenika, kažu, samo 22 je ostalo u životu i to radeći uglavnom kao zanatlije. Crkve koje nisu srušene mahom su pretvarane u garaže, magacine, štale za stoku ili su jednostavno ostavljane da propadaju.

Danas, putujući kroz ovu zemlju možete da naiđete na veličanstvena obnovljena zdanja “božjih kuća”! Među njih se smestilo čak 250 pravoslavnih hramova i mnoštvo manastira.

Nema zvaničnih podataka, tek smatra se da pravoslavnih vernika ima između 260.000 i 520.000. Crkva obuhvata eparhije: Tirana-Drač, Berat, Đirokastra i Korča, a pravoslavni Albanci uglavnom žive na jugu zemlje i u gradovima Tirani i Draču.

(Katarina Vuković)

Komentari

komentara

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*